HR - Ljudski Resursi - Srbija

Naši radnici u inostranstvu, a strani radnici kod nas

Strane radnike u Srbiji susrećemo na svakom koraku. Oni nas u autobusima voze do posla ili kuće, često projure na biciklu ili motoru kao dostavljači, čujemo ih kako razgovaraju dok prolazimo pored gradilišta, a sve češće primaju naše narudžbine u restoranima brze hrane.

Na rad u Srbiju dolaze državljani Indije, Pakistana, Šri Lanke, Kube, Turske, Nepala, Kenije i još niza drugih zemalja. Reč je o ljudima koji uglavnom potiču iz država u kojima su primanja niža nego u Srbiji te u naše krajeve dolaze trbuhom za kruhom. U potrazi za boljim životom.

Pored toga stanovništvo Srbije je sve starije i sve je manje radne snage. Brojna zanimanja su deficitarna, pa su mnogi poslodavci pribegli krpljenju rupa zapošljavanjem radnika iz inostranstva.

O tome koliko stvarno ljudi iz inostranstva radi u Srbiji, kako se izdaju radne dozvole, da li za njih postoje posebne procedure i da li će potreba za stranim radnicima u Srbiji biti sve veća, govorili su za "Blic uživo" pomoćnik ministra za rad Zoran Martinović i počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković.

"Pre svega, povećana privredna aktivnost poslednjih godina, veliki broj državnih infrastrukturnih projekata i stranih investitora zahteva veliki broj radnika, što naše tržište rada ne može da pokrije. Ako pogledamo statistiku, pre deset godina bilo je preko 700.000 nezaposlenih u evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, a poslednji podaci govore da je to sada oko 360.000. Bukvalno se prepolovio broj onih koji traže posao preko agencije za zapošljavanje," istakao je Martinović.

"Mnoge demografske karakteristike ukazuju na to da nemamo mnogo radnosposobnog stanovništva, ali su i dalje prisutne ekonomske emigracije naših građana. Naši radnici su veoma cenjeni u Zapadnoj Evropi, što je razlog zašto nemamo dovoljno radnika da pokrijemo domaću tražnju. S obzirom na to da je broj zaposlenih sada dva miliona i 360 hiljada, što je značajan rast u odnosu na pre desetak godina," dodao je Martinović.
Moramo se navići na novu normalnost'

On napominje da smo od isključivo emigracione zemlje postali imigraciono-emigraciona zemlja, sa možda čak i većim godišnjim prilivom stranih radnika od odliva domaćih. "

Važno je da se naviknemo na 'novu normalnost' u kojoj ćemo u restoranima i kafićima sretati radnike iz Filipina, Pakistana, Indije," naveo je Martinović.

Dodao je i da je pre pandemije pojam uvoza ili zapošljavanja stranih radnika bio gotovo nepoznat, dok je 2023. godine izdano 52.000 radnih dozvola za strane radnike. Trenutno je predato više od 80.000 zahteva za radne dozvole.

"Nemamo dovoljan priliv novih generacija"

Nedostatak radne snage postaje sve veći teret za poslodavce u Srbiji, rekao je Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije. Sve konkurentnije tržište rada nameće nove izazove, dok poslodavci sve teže pronalaze izvršioce za otvorena radna mesta.

"Poslodavci se suočavaju sa velikim problemima u pronalaženju novih radnika. To sada košta našu privredu sve više," napomenuo je Atanacković.

"Tržište rada funkcioniše kao pravo tržište - više nije situacija da poslodavci mogu neosnovano otpustiti zaposlenog. Sada su češće situacije da zaposleni napuštaju poslodavca zbog boljih uslova i većih plata koje nude drugi poslodavci kod nas ili u Zapadnoj Evropi."

Demografski trendovi dodatno komplikuju situaciju, jer Srbija već dve decenije beleži smanjenje radnosposobnog stanovništva.

"Naša demografija pokazuje da mnogo više gubimo stanovništvo prirodnim putem - ljudi umiru, odlaze u penziju - dok nemamo dovoljan priliv novih generacija."

To ukazuje, kaže Atanacković, da će Srbija morati da se oslanja na uvoz strane radne snage iz zemalja gde radnici mogu raditi za zarade koje Srbija nudi.

"Ne treba se bojati konkurencije stranih radnika, jer nema dovoljno domaćih radnika da popune postojeća radna mesta," istakao je Atanacković.

"Domaći radnici neće izgubiti posao zbog uvoza strane radne snage."

Koja su to zanimanja deficitarna?

Deficitarna zanimanja koja se popunjavaju stranim radnicima uključuju dostavljače, radnike u restoranima, građevini, gradskom prevozu i mnoge druge sektore.

Nakon detaljne analize, Unija poslodavaca Srbije definisala je 23 skupine deficitarnih zanimanja, među kojima su inženjeri građevine, mašinstva i informaciono-komunikacione tehnologije svih profila, kao i zanatlije u građevinarstvu: bravari, zidari, tesari, keramičari, zavarivači. U oblasti ugostiteljstva, deficitarni su konobari, kuvari, poslastičari, kao i pomoćni radnici u građevinarstvu i hotelima, poput spremačica i higijeničarki.

"Ne možemo da nađemo dovoljno pomoćnih radnika u građevinarstvu i hotelima. To je realnost s kojom se suočavamo," zaključuje Atanacković.